1. UVOD

Poznato je da je Nikola Tesla tridesetih godina prošlog veka rekao da je u proučavanju vibracija toliko odmakao da bi mogao stvoriti novu nauku "TELEGEODINAMIKU", koja bi određivala ne samo probleme prenošenja snažnih impulsa kroz zemlju do udaljenih mesta, već bi povrh toga, primenom istih principa, mogao da otkrije rudno blago duboko ispod površine zemlje.

Tesla je izjavio da te iste principe može da primeni u otkrivanju udaljenih podmornica i brodova, čak i onda kad su oni ukotvljeni i kad brodske mašine ne rade. Sistem TELEGEODINAMIKE, koji upotrebljava mehaničke vibracije , kazao je Tesla, bio bi u stanju da odredi zemljinu konstantu i da otkrije rudno blago skriveno duboko ispod površine. Tesla je od "TELEGEODINAMIKE" očekivao važne rezultate ali do svoje smrti nije uspeo da realizuje - verifikuje te ideje u oblasti daljinske detekcije predmeta i otkrivanja rudnog blaga skrivenog duboko ispod površine zemlje.

Vođeni Teslinim idejama uspeli smo da otkrijemo rezonantne frekvencije oscilovanja elemenata periodnog sistema, da konstruišemo uređaj "GEOSOLAR-2008A" i razvijemo originalne metode za horizontalnu i vertikalnu elektromagnetnu prospekciju pronalaženja nafte, plina, ruda, minerala, vode i raznih drugih jedinjenja, kao i interferentnu metodu za određivanje njihovog hemijskog sastava koja se bazira na pomenutom otkriću.

Izvršena istraživanja poslužila su nam za potvrđivanje tačnosti otkrivenih frekvencija oscilovanja, a nakon toga kao osnova za konstrukciju uređaja za detekciju "GEOSOLAR-2008A". Utvrdili smo da svi elementi Mendeljejevog periodnog sistema imaju različite rezonantne frekvencije, od najlakšeg po atomskoj težini - vodonika, sa najvišom frekvencijom, do najtežeg - nobelijuma, odnosno elementa sa najnižom frekvencijom.

Ako je Mendeljejev raspored elemenata u tablici periodnog sistema izvršio po atomskoj težini, otkrićem frekvencija oscilovanja elemenata njihov raspored je izvršen po brojnoj vrednosti frekvencija oscilovanja koji je istovetan rasporedu kao i prema Mendeljejevu.

Frekvencije oscilovanja elemenata periodnog sistema određene su po formuli:

Fr(n) = Fr(H) - (At(n) _* C), gde je:

Fr(n)= rezonantna frekvencija traženog elementa,

Fr(H)= rezonantna frekvencija vodonika,

At(n)= atomska težina traženog elementa i

C= koeficijent.

Otkrićem formule za izračunavanje frekvencija oscilovanja elemenata periodnog sistema, konstruk-cijom novog izuma "GEOSOLAR-2008A" i verifikacijom novih metoda za elektromagnetsku prospekciju, kao i interferentne metode za određivanje hemijskog sastava date su osnove za novu nauku pod nazivom "GEOVIBROLOGIJA".

GEOVIBROLOGIJA (od, GEA - zemlja, VIBRO - oscilacije i LOGOS - nauka), najšire uzeto, nauka o vibracijama (oscilacijama) elemenata periodnog sistema koje potiču iz zemlje. Novi izum "GEOSOLAR-2008A" i verifikovane metode pokazale su se efikasnim u otkrivanju nafte, plina, ruda, minerala, vode i raznih drugih jedinjenja, kao i određivanje njihovog hemijskog sastava.

2. TEHNIČKE KARAKTERISTIKE "GEOSOLAR-2008A"

"GEOSOLAR-2008A" je uređaj za otkrivanje, preciznu lokaciju kao i određivanje dubine različitih materijala u zemlji. Prema načinu detekcije on pripada grupi uređaja iz oblasti elektromagnetne prospekcije čiji se rad bazira na rezonantnoj metodi otkrivanja.

Komplet uređaja "GEOSOLAR-2008A" prikazan je na naslovnoj strani.

U svom kompletu uređaj sadrži:

Ø specijalnu predajnu antenu (NF emiter),

Ø elektroniku bazne jedinice sa signal generatorom,

Ø senzorsku strelu,

Ø akumulatorsku bateriju,

Ø priključni kabl sa "cigaret" konektorom za napajanje bazne jedinice i kontrolu stanja akumulatorske baterije,

Ø punjač akumulatorske baterije AC 220/DC 12 V,

Ø trokrako postolje sa obrtnom platformom za predajnu antenu,

Ø digitalni multimetar i

Ø ostalu pomoćnu opremu (pretvarač napona DC 12 V - AC 220 V,. agregat 220 V, 600 W, GPS prijemnik, radio stanice) koja je prikazana na slikama 1-2.

Deklaracija osnovnih tehničkih podataka:

- frekventni opseg................................................................................ 10 Hz £ f £ 15 kHz,

- tip antene.......................................................................................................... kapacitivna,

- širina emisionog snopa........................................................................................... 20 cm,

- maksimalna vrednost izlaznog signala.................................................................. 30 V_pp,

- maksimalna izlazna snaga................................................................................. P_t £ 1 W,

- potrošnja uređaja........................................................................................... I_n = 145 mA,

- nominalni napon napajanja............................................................................ U_n = 12 V_DC,

- opseg napona napajanja........................................................ 10,5 V_DC £ U £ 14,5 V_DC,

- naponski izvor za napajanje.................................... akumulatorska baterija 12 V, 4 Ah,

- radni temperaturni opseg............................................................. - 10ºC £ T £ + 50ºC,

- domet horizontalne i vertikalne prospekcije................................................ d £ 8000 m,

- verovatnoća otkrivanja i lociranja............................................................................. 80%,

- димензије uređaja (bazne jedinice)........................ 235 mm x 150 mm x 55 mm,

- masa uređaja........................................................................................................... 1,1 kg,

- masa kompleta............................................................................................................ 7 kg.

3. ELEKTROMAGNETNA PROSPEKCIJA

Pod pojmom prospekcija podrazumeva se ispitivanje zemljišta u cilju traženja nafte, plina, ruda, minerala, vode i raznih drugih jedinjenja i različitih materijala u zemlji.

Zemljina kora je veoma složenog sastava i treba imati u vidu da se prilikom prospekcije mogu dobiti lažni rezultati (lažni odrazi). Pošto periodni sistem ima 118 elemenata, to znači da je zemlja teoretski sastavljena od 118 faktorijal različitih jedinjenja, što je u praksi nemoguće otkriti. Preciznim i tačnim kalibrisanjem rezonantnih frekvencija traženih jedinjenja, sa strogo diskrimini-sanim njhovim vrednostima mogu se smanjiti lažni odrazi i povećati verovatnoća detekcije, ali se nikada ne može postići 100% verovatnoća.

U Tabeli 1 je prikazan pregled elemenata i jedinjenja čije su frekvencije do sada implementirane u "GEOSOLAR-2008A".

3.1. HORIZONTALNA PROSPEKCIJA

Željena frekvencija se postavlja pomoću tastera na komandnoj tabli. Uključivanjem uređaja, predajna antena zrači snop u željenom pravcu širine 20 cm, dometa preko 8000 metara. Emitovani snop iz predajne antene interferira sa traženom vodom, naftom, rudom ili mineralima koji se nalaze na ili u zemlji tako da stvaraju snop traženja. Snop traženja se registruje - detektuje pomoću senzorske strele. Pri ulasku operatera u interferentno polje traženog elementa senzorska strela se pomera u pravcu kretanja toka, a intenzitet polja se očitava na skali diska senzorske strele. Koordinate ivica toka i rudnog tela registruju se pomoću GPS prijemnika. Postupak detekcije se ponavlja za više tačaka i na taj način definiše ivica toka ili granica rudnog tela.

Tabela 1 – PREGLED ELEMENATA I JEDINJENJA ZA "GEOSOLAR-2008A"

Red. br.	Elementi i jedinjenja	Red. br.	Elementi i jedinjenja
1	Vodonik – H	47.	Malahit
2	Litijum – Li	48.	Fosfat – PO₄
3	Amonijak – NH₃	49.	Hidratisani hematit– Fe₂O₃· nH₂O
4	Ugljovodonici – C_nH_m	50.	Andezin – NaAlSiO
5	Hidrazin – N₂H₄· – NH₄	51.	Kaolin
6	Voda Zlatibor	52.	MnSO₄ – 4H₂O
7	Vrnjci_N, Jana, Jamnička	53.	SO₄ – SO₃
8	Voda Vujić	54.	Roze kvarc
9	Vrnjci_G	55.	Dolomit – CaCO₃ · MgCO₃
10	Minakva	56.	Al₂O₃+SiO₂ – AlSiO₄
11	Voda Demi	57.	Magnezijum – Mg
12	Voda izvorska – H₂O	58.	Vranjska voda NaClMgSCCaKPFNHO
13	Bor – B	59.	Prolom voda NaClMgSCCaKPFHO
14	Hidrokarbonat – HCO₃	60.	Karneol
15	TNT	61.	Hidratisani boksit Al₂O₃+Fe₂O₃+SiO₂+H₂O
16	Ulje	62.	Voda Knjaz Miloš
17	Fenol – C₆H₅OH	63.	Biotit – KMgFeAlSiFOH
18	TNT	64.	Glina
19	Bor trioksid – B₂O₃	65.	Nafta – CHNOSSiCaKFeAlMg
20	Opal – Ugljenik	66.	Aluminijum – Al
21	Ugljenik – C	67.	Horblenda CaNaMgFeAlSiOH
22	Hidratisani aluminijum trioksid Al₂O₃· H₂O	68.	Andezit NaAlSiCaMgFeKFHO
23	Nafta	69.	Kalijum oksid – K₂O
24	Azot – N	70.	Žuti pesak
25	Ugljen dioksid – CO₂	71.	Ametist svetli
26	Nitrati – NO₃ – Nitriti NO₂	72.	MnSO₄
27	Organski deo nafte – CHNOS	73.	Ametist tamni
28	Kiseonik – O	74.	Kalcijum oksid – CaO
29	Opal	75.	Lapis lazuli
30	Sumpor vodonik – H₂S	76.	So morska – NaCl
31	Natrijum nitrat – NaNO₃	77.	So kamena – NaCl
32	Piralen – C₁₂H₂Cl₈	78.	Kalcijum fosfat
33	Fenol – C₆H₅-Cl-NaOH	79.	Silicijum – Si
34	Magnezit – MgCO₃	80.	Augit – CaNaMgFeAlSiO
35	Kaolinit – SiO₂·Al₂O₃ · H₂O	81.	Titanijum dioksid – TiO₂
36	Fluor – F	82.	Fosfor – P
37	Crni barut	83.	Hiperten – MgFeSiO
38	Kolemanit – Ca₂B₆O₁₁·5H₂O	84.	Boksit – Al₂O₃+Fe₂O₃+SiO₂
39	Natrijum oksid – Na₂O	85.	Sumpor – S
40	Citrin	86.	Vanadijum oksid – V₂O₅
41	Magnezijum oksid – MgO	87.	Tirkiz
42	Haulit – Ca₂B₅SiO₉(OH)₅	88.	Opal – Fe, Al
43	Aluminijum trioksid – Al₂O₃	89.	Hrom trioksid – Cr₂O₃
44	Natrijum – Na	90.	Mangan oksid – MnO
45	Ca karbonat – Kalcit CaCO₃	91.	Uvarovit – CaCr₂Si₃O₁₂
46	Kvarc – SiO₂	92.	Gvožđe oksid – FeO
93.	Hematit – Fe₂O₃	122.	Cink – Zn
94.	Hlor – Cl	123.	Arsen – As
95.	Tarapakait – K₂CrO₄	124.	Selen – Se
96.	Stroncijanit – SrCO₃	125.	Stroncijum – Sr
97.	Siva glina	126.	Krokoit – PbCrO₄
98.	Kalijum– K– Sivi pesak	127.	Bronza
99.	Hromit – FeCrO₄	128.	Tantal oksid – Ta₂O₅
100.	Kalcijum – Ca	129.	Niobijum – Nb
101.	Arsen trioksid – As₂O₃	130.	Volfram trioksid – WO₃
102.	Celestin – SrSO₄	131.	Bronza srebrna
103.	Pirit – FeS₂	132.	Molibden – Mo
104.	CuAl₆	133.	Vulfenit – PbMoO₄
105.	Titanijum – Ti	134.	Srebro mesing
106.	Halkozin – Cu₂S	135.	Kadmijum – Cd
107.	Kovelin – CuS	136.	Galenit – PbS
108.	Sfalerit – ZnS	137.	Kalaj – Sn
109.	Stroncijum oksid – SrO	138.	Antimon – Sb
110.	Vanadijum – V	139.	Zlato 14 k – Au
111.	Halkopirit – CuFeS₂	140.	Jod – J
112.	Hrom – Cr	141.	Bronza olovna
113.	Niobijum oksid – Nb₂O₅	142.	Zlato 18 k – Au
114.	Mangan – Mn	143.	Tantal – Ta
115.	Molibdit – MoO₃	144.	Volfram – W
116.	Gvožđe – Fe	145.	Platina – Pt
117.	Kobalt – Co	146.	Zlato 24 k – Au
118.	Nikl – Ni	147.	Živa – Hg
119.	Molibdenit – MoS₂	148.	Olovo – Pb
120.	Bakar – Cu	149.	Radon – Rn
121.	Kositerit – SnO₂	150.	Kontrola – 300 Hz

3.2. VERTIKALNA PROSPEKCIJA

Da bi se odredila dubina nafte, vode, rude i minerala, predajna antena se nakon nivelisanja na horizontalnom postolju pomoću laserske libele usmerava u zemlju, a posle toga se pomoću senzorske strele traži reflektovani zrak koji je rezultat interferencije emisionog snopa od traženog materijala pod uglom od 45°. Rastojanje od uređaja do reflektovanog snopa odgovara dubini na kojoj se predmet nalazi (l = h). Grafički prikaz merenja dubine dat je na slici 3.

U vertikalnoj prospekciji moguće je snimiti geološki sastav zemljišta do dubine od 8000 metara sa neznatnim odstupanjima. Takođe, u vertikalnoj prospekciji može se odrediti debljina, odnosno, presek rudnog tela ili veličina predmeta.

3.3. INTERFERENTNA METODA ZA ODREĐIVANJE

HEMIJSKOG SASTAVA

Pomoću uređaja "GEOSOLAR-2008A" moguće je odrediti hemijski sastav jedinjenja na osnovu veličine interferentnog polja koje se stvara oko uzorkovanog materijala, nakon njegovog zahvatanja emisionim snopom predajne antene.

Merenje veličine interferentnog polja vrši se pojedinačno po svim elementima od kojih je uzorak sastavljen. Na osnovu veličine interferentnog polja određuje se i veličina uzorkovanog materijala.

3.4. PROSPEKCIJA NAFTE NA KOPNU I MORU

Istraživanje nafte je izvršeno pomoću metoda horizontalne i vertikalne prospekcije. Prospekcija nafte na kopnu izvršena je u Južnom Banatu, Stigu i Toplici.U Srbiji je registrovana nafta na dubinama od 800 metara do 3.000 metara, a u Crnoj Gori kod Ulcinja na dubini od 4.550 metara i u reonu Hercegnovog do dubine od 2880 metara. Na slici 4 i slici 5 su prikazani rezultati istraživanja u oblastima Janošika i Ostrova.

Prospekcija nafte na moru je veoma specifična zbog samog ambijenta akvatorijuma. Za uspešnu prospekciju nafte na moru moraju se obezbediti određeni uslovi, i to:

– mirno more, bez vetra,

– dva plovna objekta, po mogućnosti drvene konstrukcije,

– GPS ili laserski daljinomer za određivanje koordinate i udaljenosti bazne stanice od mobilne stanice.

Na baznoj stanici se postavlja detektor "GEOSOLAR-2008A", dobro pričvršćen i nivelisan. Bazna stanica se obavezno sidri pre uključenja uređaja.

Na mobilnoj stanici nalaze se operateri sa senzorskim strelama, GPS uređajem i laserskim daljinomerom. Pomoću senzorske strele na mobilnoj stanici pretražuje se reon prospekcije.

Treba praktikovati da se mobilna plovna stanica usmerava da plovi pravcem istok-zapad ili sever-jug. Brzina plovljenja ne sme biti veća od 10 km/čas.

Reflektovani snop od nafte detektuje se pomoću senzorske strele. Udaljenost reflektovanog polja od bazne stanice predstavlja dubinu na kojoj se nalazi naftonosni horizont. Debljina naftonosnog horizonta se određuje na taj način što se registruju koordinate ivice polja pri ulasku i izlasku iz snopa.

Nakon detekcije naftonosnog horizonta proveriti pojedinačni sastav nafte podešavanjem kanala na baznoj stanici na ugljenik, sumpor i azot. Na disku senzorske strele očitava se koncentracija sastavnih elemenata nafte. Ukoliko su očitane vrednosti približne utvrđenom sastavu nafte, sa velikom verovatnoćom od 90% može se tvrditi da je otkriven naftonosni horizont.

Na osnovu šahovskog rasporeda mernih tačaka (MT) može se definisati oblik naftonosnog polja i izračunati približne količine nafte.

3.5. Prospekcija zagađenog zemljišta

Stepen tačnosti nove neinvanzivne geofizičke elektromagnetne metode "GEOSOLAR-2008A" u odnosu na klasične metode istraživanja, našao je svoju naučnu verifikaciju u Izveštaju "EKO-GEOHEMIJSKI ASPEKTI TERITORIJE NOVOG SADA". Nosilac projekta bio je Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu.

Radi sagledavanja postupka prospekcije i grafičkog prikaza zagađivača u naseljenim mestima uzeta je lokacija HINS - Novi Sad.

U zemljištu su otkriveni različiti zagađivači: olovo, nafta, amonijak, nitrati, mangan i arsen.

Na slikama 6 i 7 prikazani su rezultati merenja pomoću litoloških profila.

Neinvanzivnom elektromagnetnom metodom "GEOSOLAR-2008A" na nekoliko istražnih lokacija u industrijskoj zoni Novog Sada utvrđeno je sledeće:

– litološki profil aluvijalnih sedimenata Dunava,

– pojava podzemnih voda i pravac dominantnog toka,

– podzemni odvodi otpadnih voda: gabariti, dubina i tehnička ispravnost,

– podzemni taložnici, bazeni, šahte za prikupljanje otpadnih voda: dubina, gabariti i tehnička ispravnost (havarija) preko detektovanih zagađivača koje ispuštaju u podzemne vode i zemljište,

– tip zagađivača, dubina infiltracije u vertikalnoj geohemijskoj prospekciji,

– tip zagađivača, dubina i širina zagađene zone u horizontalnoj geohemijskoj prospekciji,

– mestimično zagađenje i dubljeg dela dunavskog aluviona, što je veoma važna informacija, jer ova sredina predstavlja jedini rezervoar (eksploataciono polje) podzemnih voda u kojima su formirana sva izvorišta novosadskog vodovoda,

– dubina i tehnička ispravnost javnog bunara, pravac dotoka zagađivača, tip i izvor zagađenja,

– kvalitativni sadržaj zagađivača.

Primena ove metode isključuje narušavanje eko sistema mehaničkim putem, jer klasični osmatrački objekti predstavljaju potencijalne puteve kretanja zagađivača i pozitivni finansijski efekti, jer klasičan monitoring zahteva vodozahvatne osmatračke objekte i uzimanje uzoraka vode za hemijsku analizu.

Nova metoda "GEOSOLAR-2008A"je jeftina, brza, ekološka terenska metoda koja može da nađe primenu u vođenju katastra zagađivača i poveća efikasnost ekološke inspekcije u kontroli kvaliteta vode i zemljišta na gradskom području.

4. UTICAJ IZVORA ZRAČENJA NA RAD UREĐAJA

4.1. Uticaj radio-emisionih stanica na rad uređaja

Uređaj "GEOSOLAR-2008A" radi na veoma niskim frekvencijama od 10 Hz do 15 kHz, odnosno dugim talasima. Sve emisione radio-stanice koriste frekventni opseg od 2 MHz do nekoliko desetina GHz. Prema tome, uređaj nije direktno pod uticajem tih izvora zračenja, jer oni rade na veoma udaljenim frekventnim opsezima. Međutim, moguć je uticaj na stabilnost i tačnost rada, pogotovu ako je uređaj u neposrednoj blizini emisione radio-stanice, mobilnog telefona ili u samom snopu emisionog uređaja.

4.2. Uticaj radarskih stanica na rad uređaja

Radarske stanice za potrebe Vojske, kontrole letenja i hidrometeorološke službe rade na frekvencijama višim od 2 GHz. Vreme rotacije radarske antene u kupoli je oko 13 sec. Senzorska strela registruje pravac radarskog snopa i vreme rotiranja antene sa udaljenosti od oko 100 km.

Pošto radarski snop može da utiče na pouzdanost rada senzorske strele, poželjno je da se prospekcija vrši na prostoru gde nije registrovan radarski snop, odnosno iza maske.

4.3. Uticaj dalekovoda i podzemnih instalacija na rad uređaja

Visokonaponski vodovi električne struje prenose struju različite jačine i voltaže, od 220 V pa do nekoliko desetina hiljada volti i frekvencije 50 Hz.

U zavisnosti od atmosferskih prilika: kiša, magla i velika vlažnost oko električnih vodova se stvara jako polje vrtložnih struja, pa čak i polja lutajućih struja. Ta polja mogu da poremete normalan rad uređaja.

Pomoću senzorske strele registrovano je električno polje oko vodova visokog napona na udaljenosti od oko 300 m u uslovima velike vlažnosti. Treba izbegavati postavljanje i uključivanje uređaja ispod dalekovoda i iznad podzemnih visokonaponskih kablova. Prilikom prospekcije u naseljenim mestima mora se znati raspored podzemnih instalacija (električnih, vodovodnih i kanalizacionih).

4.4. Uticaj vremenskih prilika na rad uređaja

Vremenske prilike: kiša, sneg, mraz, visoke temperature vazduha, električna pražnjenja i geomag-netne bure mogu nepovoljno da utiču na stabilnost rada uređaja.

Preporuka je da se operater pridržava sledećih upozorenja:

1) Ne koristiti uređaje po kiši i snegu.

2) Uređaj može da radi u temperaturnim uslovima od – 10°C do+ 50°C.

3) Ne koristiti uređaj za vreme atmosferskih pražnjenja.

4) Ne preporučuje se upotreba uređaja za vreme poremećaja geomagnetskih aktivnosti.