Наука и проналазаштво

Жеља нам је да овим текстом појаснимо улогу проналазача и ствараоца у развоју дру- штва а и да покренемо конфротиране стране на уважавање, посебно науку и високо образовање да буде ефикасније у овом друштву, јер од скромних издвојених средстава у државном буџету њима припада 99.9% а резултати су више него минизирани, гле- дано са аспекта привредне искоришћења многобројних научних радова а само "десет патената" (Науци) је одобрено (поЗИС) у току 2009. године.

Када се говори о Проналазаштву, треба да се истакне да је то вид стваралаштва креа- тивности и настајања нечег новог, што са пуно права може да се говори и о изумима. Проналазаштво је један од битних компоненти инвентивности, што је ипак у уској вези са самом личности човека, надахнутог по својој природи али стеченом скром- ношћу, да ствара.

Иновација се може окарактерисати као свака корисна новина коју остварују људи у процесу свог рада и живота и која доприноси порасту продуктивности, економично- сти и квалитету укључујучи све више знања и искуства, тако да може да допринесе порасту дохотка и квалитета рада и живота.

У оквиру привредних активности, иновација, у складу са међународним конвенцијама подразумева изуме, односно, проналаске и техничка унапређења (задржано само код нас и у Немачкој а штите се Малим патентом). Наиме, проналазаштво је конпонента иновација. Изуми, односно, проналасци се штите патентом. Нижи мање значајни ви- дови иновација исказани су заједничким називом као корисни предлози.

ПАТЕНТ, је право, које се признаје за проналазак из било које области технике, који је нов, који има инвентивни ниво и који је индустријски примењив (према члану 2. на- шег закона о патентима). За успешно остваривање иновативног процеса неопходно су заступљени: људски фактор, опрема и одговарајуће методе. Људски фактор је у самом субјекту, човеку, који ствара нешто ново, било да је у питању нека нова идеја, метода рада, поступак, направа, машина или нека друга новина. Овде спадају иноватори и ствараоци свих профила: радници, проналазачи, изумитељи, конструктори, стручни радници, пројектанти, истраживачи, научници и други.

Када се говори о реализацији проналазаштва-научно-истраживачки рад овде су посе- бан проблем резултати научно-истраживачког рада на Факултетима, односно, Уни- верзитетима али и другим институцијама. У зависности од природе теме истрживач- ког пројекта (фундаментална развојна или са практичном применом), добију се и оче- кивани резултати. Често ти резултати престављају иновације или проналазак и бивају са практичном применом. Како је већ устаљено истраживачи сачине и поднесу одре- ђене извештаје и напишу научно-стручне радове. Такви радови се саопштавају на на- учно-стручним скуповима, конгресима и друго у земљи и иностранству. Затим бивају публиковани у научно-стручним гласилима и зборницима, чиме постају доступни сваком заинтересованом (бесплатно) у земљи и свету.

Посебно су значајне магистарске и докторске тезе чији резултати требало би да доносе нешто ново. Овим истраживачи-научни радници себи омогућавају напредовање у зва- њу од асистента, доцента, ванредног професора до редовног професора. Тиме најчеш- ће бивају задовољни јер су постигли један од главних циљева у својој професији и струци. Међутим то је само један од битних циљева и ефеката научног радника-истра- живача на који неби смело да се стави тачка. Нарочито када се ради о истраживачима у којима лежи и дух проналача и иноватора. Јер резултати њиховог рада често су вред- ни изума, који може бити Патент, модел, техничко унапређење, нови технолошки пос- тупак, нова метода и слично. Међутим многи научници-истраживачи због непознава- ња законских прописа и права о патентима и интелектуалној својини, резултате сво- јих научних истраживања који могу бити Патент, износе у јавност на научно-струч- ним скуповима, а да их претходно нису заштитили патентом. Тиме дају могућност да буду плагирани, покрадени и да изгубе право првенства па и све плодове које би мо- гли имати не само они већ и друштво које је у њих улагало.

Значај проналазаштва и научно-истраживачког рада.

Од каквог је значаја проналазаштво и научно-истраживачки рад: за економију, привре- ду, развој и напредак једне земље, могу да послуже подаци, који говоре да је знање у горе наведеном смислу у једној од година девете деценије прошлог века, учествовало у укупном доходку: Немачке са 45%, Америке са 60%, у Јапану са читавих 75%. У бив- шој Југославији тај проценат је износио само 1,2% а само у Словенији свега 5%. Садашње резултате не износимо јер су код нас поражавајући. Наведени подаци говоре о крајње лошем односу наше државе и друштва према сопственом знању и људима ко- ји га поседују. Крајње је време да престанемо са извозом мозгова и стручно и научно формираних кадрова који су уз то иу најбољем стваралачком добу. Најзад би морало да се схвати да предмет нашег извоза треба да буду продукти домаћих мозгова а не они сами као и сировине од којих касније увозимо готове производе. Поред осталог изме- њен однос државе и друштва, треба да обухвати и промену критеријума о цени мозга и престане са Касапско-месарским критеријумима где је и по коме је кртина (мишићи) далеко скупља од цубока (мозга), иако се и по том критеријуму сматра да је мозак као цубок гурмански врстан специјалитет.

Проналазачи и научници истраживачи

Неколико речи треба рећи о људима као субјектима који се баве овим иновативним послом. Иако је напред већ нешто наведено слободно се може рећи да без њихових открића и потом патената, да их не набрајамо, довољно је рећи "ТЕСЛА" да су они постали синоним стварања "новог стање технике" које до њиховог открића није било 
у уџбеницима из којих су се школовали академски грађани у свим видовима, и потом стицали висока звања. Проналазачи "Своју Револуцију" слободно шире и преносе на бескрајне просторе, преко било каквих и чијих граница и држава, система и друштве- них уређења. Они су присутни у свим слојевима друштва, у свим професионалним групацијама, у свим религијама и свим нацијама. Они су уопште грађани света. С дру- ге стране, на жалост, резултати оваквог иноваторског рада а често и научног рада ос- тају неприхваћен, непримењени из разних несхватљивих разлога али и због зависти, пакости, групашко-својинских и других разлога и ставова и појединаца или малих група моћника (лобија) у тзв. тајкунском сектору материјалне производње. Честе су изјаве појединаца из тих структура: "шта хоћеш", "ти си то само измислио", а ми треба да уложимо огромна средства да би то оживело. Или "види молим те, па после ти па- ре да згрћеш". У вези оваквих понашања постоје лична искуства и бројне приче мно- гих проналазача. На жалост према некоректно односа према интелектуалној својини проналазача, неретко, дешавају се и судски спорови а наши судови нису довољно оспособљени за област права интелектуалне својине. Подизање "Енормно" Такси на све видове интелектуалне својине, многи су одустали од својих патената јер немогу 
да их одржавају до повољног пласмана.Ово је "Атак" на личну својину ИЗ-УМА.
Иако сте чекали и по десет година да се Ваш Патент одобри а услови плаћања према ЗИС су били за ваш буџет прихватљиви, они се преко ноћи мењају а Ви Проналазач, неможете повући Ваше "Откриће" које је објављено у службеном Гласнику Завода и сада је на "изволте" свима бесплатно доступно јер Ви нисте у могућности да пратите наметнуту енормну таксу, свакако и Држава губи а ко добија? Свима је јасно да се са оваквим ставовима и понашањем у нашем друштву, где је тајкунска својина доминан- тна, и само од њих зависи да ли ће се нека иновација реализовати или не, а они у гла- вном теже ка увозу и брзој продаји увезеног, част изузетцима, шта остаје проналазачи- ма, да иду у свет. Дакле не само да ћемо извозити памет и знање, већ ћемо их трајно губити и стављати на корист и поклон другим државама уместо да извозимо резултате њиховог стварања. Напред наведено су само делићи чињеница које постоје и које се често доживљавају у вези научно-истраживачког рада, проналазака, патената и инова- ција уопште у нашем друштву. Напротив, њихова реализација "код куће" дала би изу- зетно позитивне ефекте како на домаћем тлу, тако иу свету. Самим тим проценат сти- цања доходка земље био би заступљен са далеко већим цифрама у оквиру целокупног доходка. Зато би поред свих других настојања задатак одговарајућих Министарстава, Универзитета, Факултета, Академија и Асоцијација проналазача и привреду уопште, требало да буде уклањање свих аномалија у реализацији открића умова домаћих Про- налазач и Научника. Такође је веома значајно и важно да се проналазачима и научним радницима, неби смеле приписати да било какве боје, било које и какве политичке партије, као и да од њих зависи њихов рад и пласман њихових проналазака. За народ који користећи њихов истраживачки рад и резултате њиховог рада треба да ужива не само у добром здрављу већ да има и социјално благостање. Нажалост, инхибиција, спутавање, ниподаштавање, игнорисање и омаловажавање често су заступљени у на- шој пракси иу овом "најхуманији друштву".

Чињеница је да је интелектуална творевина увек везана за личност човек - стваралац. Даровити људи, у које спадају и Проналазачи, Ствараоци и Научници не баве се овим својим пословима првенствено из материјално разлога и побуда. Међутим то не значи да су они божански заинтересовани само за морална права и сатисфакције у вези сво- јих творевина и да им је једина жеља да савременици и будућа покољења славе њихо- ва имена. И ти изузетни људи као и сваки просечан човек имају своје егзистенцијалне потребе које могу да задовоље по основу свог рада, што у овом случају значи, по осно- ву интелектуалних творевина и стваралачког рада.

Целокупно друштво треба да се усресреди на реализацију одабраних проналазака. Зад- њих година покренуто је врло значајно такмичење за најбољу технолошку иновацију и слично, дало је известан помак и "зрачак наде". Управо ту се мора иновирати започето тако што ће тимове чинити не само проналазачи и њихови најближи сарадници, већ Привредници, изабране Научне институције, Факултети за осветљавање свих квали- тета проналазака који се такмиче.Конкурентност на немилосрдном тржишту, доказује се у складу са међународним нормама израде студије изводљивости и уопште марке- тиншке анализе, понудити потпуну заштиту патента или само проналаска у земљи и у свету где ће се тај будући производ пласирати или примењивати а како би резултати били корисни за ову земљу. Сам процес такмичења је по нашој процени превише дуг и увођењем Привредника, Науке и других научних институција у обраду материјала убрзало би процес и дало боље резултате и тиме спојило Проналазаштво, Науку и при- вреду на заједничком послу. Привреда и локалне самоуправе треба да о понуђеним програмима више сазнају а не само из завршних ТВ емисија, већ из понуђених конкур- са, ресорних Министарстава, да ове програме финансирају или дају разне погодности.

Наука треба да се мобилише да са проналазачима, на истом послу, у практичном раду на одабраним патентима, изнедри програме за отварање нових радних места. Ова са- радња, охрабрила би инвеститоре а финансијска подршка банака, могла би да после квалитетне обраде и селекције на понуђене програме одобре хипотекарне кредите а држава разне погодности, гарантне фондове и точак је покренут. Победници могу бити само они чији програми се реализују или "Откупе".